Putokazi Za Buduænost Kosova (I) Rešavanje Konaènog Statusa
The report is also available in English and in Albanian
REZIME I PREPORUKE
PUTOKAZI ZA BUDU�NOST KOSOVA
Od kako je Kosovo postalo me�unarodni protektorat pod upravom Ujedinjenih nacija od juna 1999. godine, mnogo je ura�eno na stabilizaciji pokrajine i uspostavljanju funkcionalne uprave. Ni�ta, ipak, nije ura�eno za re�avanje pitanja koje je u srcu sukoba na Kosovu, a koje i dalje ostaje problem od prevashodnog zna�aja za stanovnike provincije: pitanje kona�nog statusa.
Rezolucija UN kojom je uspostavljen privremeni sistem na Kosovu ostavila je otvorenim pitanje kona�nog statusa Kosova. Me�unarodna zajednica nije isto tako pokazala nikakvu volju da se njime bavi. Ono je ipak i dalje veoma kontroverzno. Ve�ina Albanaca su jedinstveni u stavu da Kosovo vi�e nikada ne�e biti pod srpskim (ili jugoslovenskim) suverenitetom, dok je srpska manjina, uz podr�ku Beograda, podjednako odlu�na u tome da se Kosovo mora vratiti pod srpski suverenitet, mada uz �iroku politi�ku autonomiju.
Da bi se krenulo ka re�avanju kona�nog statusa Kosova, potrebno je uzeti u obzir dva sasvim jasna aspekta: 'spolja�nju' i 'unutra�nju' dimenziju. 'Spolja�nja' dimenzija obuhvata smi�ljanje procesa kojim �e se re�iti kona�ni status, uklju�uju�i i sve razli�ite igra�e koji su zainteresovani za budu�nost Kosova. 'Unutra�nja' dimenzija se odnosi na razvoj vlastitih institucija Kosova, vladavinu prava i ljudskih prava, kako bi se Kosovo pripremilo za bilo koji kona�ni status o kome �e se eventualno posti�i sporazum . Ove dimenzije se na pravi na�in obra�uju u dva izve�taja sa zajedni�kim naslovom, Putokazi za budu�nost Kosova, koji su istovremeno objavljeni sa podnaslovima I. Re�avanje kona�nog statusa i II. Unutra�nji pokazatelji. Ovi izve�taji zajedno sa�injavaju plan koji pokazuju dva paralelna puta koji se moraju istovremeno usaglasiti kako bi se postigao �eljeni cilj: stabilno, demokratsko Kosovo, koje �e stajati na vlastitim nogama, biti miroljubivo integrisano u svoj region i sa jasno definisanim polo�ajem u me�unarodnoj zajednici. U izve�taju II obra�uju se pokazatelji za postizanje napretka u unutra�njem razvoju Kosova. �esto se tvrdi da je, zbog odsustva funkcionalnih institucija i nezadovoljavaju�eg polo�aja manjina na Kosovu, suvi�e rano otpo�eti sa razmatranjem eventualnog statusa Kosova. Iako bi ostvarenje ovakvih pokazatelja moralo da uti�e na vreme kada �e se primenjivati neki usagla�eni kona�ni status, ovo ne bi trebalo da odre�uje kakav bi to status trebalo da bude. Ovo je zbog toga �to je odluka o kona�nom statusa Kosova sama po sebi od klju�nog zna�aja za ostvarenje stabilnog Kosova i stabilnog regiona. �injenica da jo� mnogo toga ostaje da se uradi na unutra�njem planu nije razlog da se odla�e formalno razmatranje relativnog zna�aja razli�itih opcija u pogledu kona�nog statusa.
RE�AVANJE KONA�NOG STATUSA
Odbijanje da se razmatra kona�ni status Kosova stalno odr�ava samu po sebi nestabilnu situaciju. Sve dok se dozvoljava da se Albanac i dalje pla�i, a Srbin nada eventualnom ponovnom uklju�ivanju Kosova u Jugoslaviju, napori da se uspostave normalni odnosi izme�u dve zajednice, bilo u okviru Kosova ili izme�u Kosova i Srbije, verovatno da ne�e uroditi plodom. Sve dok ovo pitanje ostaje otvoreno, svaka strana �e i dalje drugu posmatrati kao pretnju. Ovo izla�e riziku i krhki mir na Kosovu i zna�ajne me�unarodne investicije u pokrajinu. Ovo tako�e sigurno uti�e na to da �e bilo kakve nade me�unarodne zajednice za povla�enje sa Kosova biti izlo�ene frustraciji.
I krhka tranzicija Srbije iziskuje kraj neizvesnosti u pogledu budu�nosti Kosova. Suprotno �esto izra�enom strahu da �e razmatranje statusa Kosova potkopati tranziciju u Srbiji, nere�en status Kosova (kao i Crne Gore) u stvari zauzdavaju Srbiju. Dugoro�na stabilnost Srbije se ne mo�e izgra�ivati na tome �to �e se Kosovo zadr�avati u svojstvenom nestabilnoj i neodr�ivoj neodre�enosti.
Demokratija u Srbiji je nespojiva sa apsorbovanjem pokrajine �ija se ve�ina stanovni�tva (koje se sastoji od �ak 20 od sto ukupnog stanovni�tva Srbije) ne �eli da ima ni�ta sa srpskom ili jugoslovenskom dr�avom. Iz politi�kih razloga vo�e Beograda smatraju da nisu u stanju da otvore pitanja budu�eg statusa Kosova. Iako je ovo oklevanje razumljivo, ovo nije adekvatan razlog da i me�unarodna zajednica izbegava ovo pitanje. Drugi razlog koji se daje za odlaganje diskusija o kona�nom statusu jeste strah od pove�anja regionalne nestabilnosti. Od 1999. godine Kosovo je zaista bilo faktor nestabilnosti u regionu, izvoze�i pobune i ekstremizam u Makedoniju i na jug Srbije. Isto tako, postoji strah da �e nezavisnost Kosova predstavljati opasan presedan za druge budu�e secesionisti�ke pokrete u regionu, kao �to su Srbi iz Bosne i Albanci iz Makedonije i na jugu Srbije.
Slu�aj Kosova se, me�utim, ne mo�e uporediti sa onim iz Republike Srpske u Bosni ili regionima naseljenim Albancima u Makedoniji ili na jugu Srbije. Kao sastavni deo biv�e Jugoslavije Kosovo je bilo autonomna jedinica (Srbije), sa definisanim granicama i zastupni�tvom u saveznim telima. Klju�na istina je da je uspostavljanje protektorata na Kosovu stvorilo novu situaciju. Po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, pitanje kona�nog statusa je ostalo otvoreno, a nezavisnost predstavlja jednu od mogu�ih opcija. Bilo kakav poku�aj budu�ih separatista bilo gde drugde da pove�u svoj slu�aj sa Kosovom bi mogao, i trebalo bi, da bude odlu�no odbijen. Dalji argument koji se nudi za ostavljanje po strani pitanje kona�nog statusa jeste da me�unarodne podele veoma ote�avaju otvaranje ovog pitanja - kao da je ideja o ru�enju krhkog konsenzusa o Kosovu jednostavno isuvi�e te�ko pitanje za razmatranje. U ovom smislu, me�unarodni konsenzus je postao recept za inerciju.
Su�tinsko pitanje je, me�utim, da su ulozi jednostavno suvi�e visoki da se ovo pitanje ne uzme u razmatranje. Postoji potencijal za dalji regionalni konflikt, a me�unarodna zajednica ne mo�e dozvoliti da napusti Kosovo ili region u stanju neprijatne i potencijalne opasne neodre�enosti samo zato �to su problemi u pitanju neprijatni.
�tavi�e, neizvesnost u pogledu budu�eg statusa predstavlja sama po sebi klju�ni izvor nestabilnosti. Pogre�no je misliti da mo�e do�i do stabilizacije u pokrajini i okolnom regionu pre no �to se re�i pitanje statusa. Kosovo ne mo�e da prestane da bude faktor regionalne nestabilnosti, sve dok njegov dugoro�ni status ostaje nere�en. Normalni odnosi izme�u dr�ava i entiteta u regionu mogu se izgra�ivati samo na temelju jasno�e, i sve dok postoje�a teritorijalna pitanja ostaju nere�ena dotle ne�e biti odr�ivog mira.
Traganje za re�enjem mora u potpunosti uzeti u obzir stvarnost da prakti�no nijedan Albanac nije spreman da ni pod ikakvim okolnostima ikada ponovo bude u bilo kakvom obliku deo srpske ili jugoslovenske dr�ave. S druge strane, puna suverena nezavisnost Kosova za sada izgleda nerealna, imaju�i u vidu �alosne uslove za manjine i odsustvo funkcionisanja institucija.
Uslovna nezavisnost kao oblik pod me�unaodnim starateljstvom pru�a najprikladnije re�enje. Ovo bi omogu�ilo me�unarodnoj zajednici da zadr�i klju�ni uticaj nad lokalnim albanskim vo�ama. Kada se obezbedi nezavisnost od Beograda, ali da budu na probi, kosovski Albanci bi dobili sna�nu motivaciju da obezbede da Kosovo prestane da bude faktor regionalne nestabilnosti. Me�unarodna zajednica bi zadr�ala neophodnu ulogu kao garant prava manjina i spolja�nje bezbednosti. Ako se pa�ljivo postupa, otvaranje pitanja kona�nog statusa doprinelo bi stabilizaciji Kosova time �to bi se otklonila neizvesnost kojom se odr�avaju iluzije obe strane da je svaki ishod jo� uvek mogu�, kada to u stvari nije tako. Cilj me�unarodnog anga�ovanja jeste da se doprinese stabilnom, odr�ivom re�enju za Kosovo, Srbiju i region. Cilj nije da se nametne neko odre�eno re�enje koje bi mogla da pretpostavlja bilo koja od ve�ih sila. Za po�etak ono �to bi trebalo da bude u sredi�tu pa�nje jeste uspostavljanje po�etnih kontakata izme�u Beograda i predstavnika Kosova. U po�etku, ciljevi bi mogli da budu skromni, koncentri�u�i se na izgradnji poverenja i po prakti�nim pitanjima koje bi trebalo re�avati nezavisno od kona�nog statusa. Od vitalnog je zna�aja da bi obe strane trebalo da se slo�e o okviru ovakvih kontakata. Posle ove pripremne faze, trebalo bi sazvati sastanak na kome bi se pregovaralo o kona�nom statusu, sa me�unarodnim posrednicima - koje bi mo�da predvodio G-8 - koji bi pomagali da se postignu kompromisi. Na po�etku ne bi trebalo isklju�iti nijednu opciju. Ako je mogu�e, re�enje bi trebalo posti�i putem sporazuma, ali nijednoj strani ne bi trebalo da se dozvoli neodre�eno ili neograni�eno pravo veta. Ako je potrebno, me�unarodna zajednica bi trebalo da se oslobodi odgovornosti koju je preuzela 1999, nametanjem re�enja koje bi se zasnivalo na demokratkoj volji naroda Kosova.
PREPORUKE
1. Proces za pristupanje re�avanja kona�nog statusa trebalo bi otpo�eti bez odlaganja, a paralelno sa - ali ne i u zavisnosti od - naporima za izgradnju funkcionalnih institucionih struktura.
2. Klju�nu ulogu u re�avanju kona�nog statusa trebalo bi da imaju UN, koje bi jedino mogle da pru�e legitimitet bilo kome ishodu. Prikladan instrument za mobilizaciju klju�nih sila za bavljenje ovim pitanjem bio bi G-8.
3. UNMIK bi trebalo da osnuje radnu grupu koja bi uklju�ivala puno u�e��e i saglasnost predstavnika Kosova i predstavnika Beograda koja bi otpo�ela dijalog o pitanjima od zajedni�kog interesa. Time �to �e se u po�etku koncentrisati na relativno manje va�na prakti�na pitanja, ova radna grupa bi izgra�ivala poverenje i polagala temelj za eventualne pregovore o kona�nom statusu.
4. Radna grupa koju su UNMIK i Beograd osnovali novembra 2001. godine nije pogodan forum za ovakav dijalog, a njeno osnivanje i okviri rada trebalo bi da se ponovo ugovore uz uklju�ivanje predstavnika Albanaca.
5. Posle pripremnog dijaloga koji bi pokrenuo UNMIK, a koji bi se usmeravao na prakti�na pitanja i izgradnju poverenja, trebalo bi sazvati me�unarodni sastanak, sa koliko god je potrebno vremena za pripremu, na kome bi se pregovaralo o kona�nom statusu Kosova.
6. Principi na kojima bi me�unarodna zajednica trebalo da nastoji da postigne konsenzus kao osnovu za takve pregovore trebalo bi da obuhvataju slede�e:
(a) Obavezivanje na me�unarodno civilno i vojno prisustvo trebalo bi zadr�ati sve dok to budu zahtevale unutra�nja i spoljna situacija.
(b) Svrha uklju�ivanja me�unarodne zajednice bila bi da doprinese stabilnom, odr�ivom re�enju za Kosovo, Srbiju i region.
(c) Kako bi se omogu�io plodan dijalog izme�u Srbije i kosovskih Albanaca, na po�etku pregovora ne bi trebalo isklju�iti nijedan mogu�i ishod.
(d) Traganje za re�enjem trebalo bi da obuhvati i potpuno uzimanje u obzir stvarne situacije na terenu, po�tuju�i "volju naroda", koja bi se utvrdila putem referenduma na Kosovu, kao klju�nog faktora koji treba uzeti u obzir.
(e) Eventualno re�enje kona�nog statusa bi trebalo, ako je mogu�e, da odra�ava sporazum izme�u predstavnika Srbije i Kosova, ali ni jednoj ni drugoj strani ne bi trebalo dozvoliti neodre�eno ili neograni�eno pravo veta.
7. Neki oblik "uslovne nezavisnosti" predstavlja najverovatnije sredstvo za pomirenje suprotstavljenih ciljeva. Ovim bi se spre�ilo povratak Kosova pod jugoslovenski ili srpski suverenitet, a istovremeno bi se zadr�ao neki oblik me�unarodnog starateljstva, mada sa znatnom autonomijom, uz dalje me�unarodno vojno prisustvo, sve dok to zahteva spoljna i unutra�nja situacija.
8. Me�unarodna zajednica bi trebalo da odlu�no odbaci bilo kakvu sugestiju da bi nezavisnost Kosova mogla da predstavlja presedan za zadovoljavanje zahteva budu�ih separatista ma gde u regionu, kao recimo u Makedoniji ili Bosni.
9. Budu�nost Kosova koja ima �ansi za dalji razvoj se mora zasnivati na uskoj integraciji sa njegovim susedima, u stabilnom regionu. Me�unarodna zajednica, me�utim, ne bi trebalo da nastoji da name�e modele integracije koji ne�e u�ivati podr�ku zemalja i entiteta u pitanju.
Pri�tina/Brisel, 1. mart, 2002
Any comments about this publication? Click here
|
