In FrenchIn SpanishIn Russian
Algeria
Central Africa
Somalia
Sudan
West Africa
Zimbabwe
Afghanistan & Pakistan
Burma/Myanmar
Central Asia
Indonesia
Albania
Bosnia
Kosovo
Macedonia
Montenegro
Serbia
Colombia
EU
HIV/AIDS
Terrorism
Overview
Who's on ICG's Board
Who's on ICG's Staff
What they say about ICG
Publications
Latest Annual Report
Comments/Op-Eds
Internal News
Web site of Gareth Evans
Vacancies
How to help
Donors
ICG Brussels
ICG Washington
ICG New York
ICG Paris
ICG London
Media Releases
Media Contacts
Comments/Op-Eds
Crisisweb
About ICG
Information
Contacts
Funding
Media
Projects
Africa
Asia
Balkans
Latin America
Middle East
Issues

Subscribe to ICG newsletter
 
 
Search
 
 

Putokazi Za Budu�nost Kosova (II) Unutra�nji Pokazatelji

 PDF version of Putokazi Za Budunost Kosova (II) Unutranji Pokazatelji Click here to view the full report as a PDF file in A4 format.
For more information about viewing PDF documents, please click here. If you have problems downloading the report, please let us know.

The report is also available in English and in Albanian

REZIME I PREPORUKE

PLAN ZA KOSOVO

Otkako je Kosovo postalo me�unarodni protektorat pod administracijom Ujedinjenih nacija juna 1999. godine, dosta toga je u�injeno na stabilizaciji pokrajine i uspostavljanju operativne administracije. Ipak ni�ta nije u�injeno na re�avanju centralnog pitanja koje le�i u srcu sukoba na Kosovu, i koje je ostalo najva�nije pitanje za stanovnike pokrajine: pitanje kona�nog statusa.

Rezolucija UN kojom je uspostavljen privremeni sistem na Kosovu ostavila je ovo pitanje otvorenim. Ni me�unarodna zajednica nije pokazala �elju da ga re�i. Ipak ono je i dalje duboko kontroverzno. Ve�ina Albanaca je jedinstvena u tome da Kosovo nikad vi�e ne�e biti pod suverenitetom Srbije (ili Jugoslavije), dok je manjina Srba, uz podr�ku Beograda, isto tako nepopustljiva u tome da Kosovo mora da se vrati pod suverenitet Srbije, �ak i sa velikom merom politi�ke autonomije.

Prou�avaju�i kona�ni status Kosova, Me�unarodna krizna grupa dokazuje da ovo pitanje ima dve strane, nerazdvojne i koje se preklapaju, ali su ipak vidljive. 'Spoljna' dimenzija uklju�uje interese, kao i njihove odnose, razli�itih igra�a sa interesom u budu�nosti Kosova, dok se 'unutra�nja' dimenzija bavi razvojem sopstvenih demokratskih institucija na Kosovu, zakona i standarda.

Ove dimenzije se opse�no razmatraju u dva izve�taja pod istim naslovom, Putokazi za budu�nost Kosova, koji su istovremeno izdati sa podnaslovima I. Re�avanje kona�nog statusa i II. Unutra�nji pokazatelji. Ova dva izve�taja zajedno pokazuju dva paralelna puta koja moraju istovremeno da se usaglase kako bi se stiglo do �eljenog odredi�ta: stabilnog, demokratskog Kosova, na svojim nogama, miroljibivo integrisano u svoj region, i sa jasno definisanim mestom u me�unarodnoj zajednici.

U Re�avanju kona�nog statusa ICG iznosi da su rizici na Kosovu sada jednostavno toliko veliki da da to pitanje ne mo�e da se ostavi nere�enim. Postoji mogu�nost daljeg regionalnog sukoba i me�unarodna zajednica ne sme da napusti Kosovo ili region u stanju uznemirenog i potencijalno opasnog vakuuma samo zato �to su pitanja nezgodna.

Shodno tome, onaj izve�taj iznosi da bi me�unarodna zajednica trebalo da nastavi sa re�avanjem ovog pitanja, imaju�i na umu da �e najpogodnije re�enje verovatno biti verzija uslovne nezavisnosti pod nekim oblikom me�unarodnog starateljstva.

UNUTRA�NJI POKAZATELJI

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se ne re�ava pitanje statusa jeste slabost institucija na Kosovu - uklju�uju�i i Skup�tinu, njena ministarstva i krivi�ni pravosudni sistem - i nesposobnost ovih institucija da za�tite prava srpskih i romskih manjina.

Sada�nji izve�taj, Unutra�nji pokazatelji, otkriva da Kosovo zaista mora i dalje da se priprema za bilo koji oblik kona�nog statusa. Sporo uspostavljanje samoupravnih institucija posle izbora za novu Skup�tinu 17. novembra 2001. obelodanilo je neiskustvo politi�kih partija na Kosovu i duboke pukotine koje razdvajaju kosovsko dru�tvo. Pored toga, krivi�ni pravosudni sistem jo� uvek nema mogu�nost da istra�uje i krivi�no goni zlo�ine na zaista nepristrasan i efikasan na�in. Manjine i dalje nemaju slobodu kretanja i ekonomske i socijalne mogu�nost koje ovakva sloboda sobom nosi.

Teret je na UNMIK-u, ba� kao i na me�unarodnoj zajednici i kosovskim liderima, da ispune svoju obavezu i razviju autonomne institucije za Kosovo u bilo kom obliku kona�nog statusa ono bilo. Demokratske, efikasne i etni�ki reprezentativne vladine institucije moraju i mogu biti izgra�ene.

U ovom duhu, izve�taj ocrtava pokazatelje za unutra�nji razvoj Kosova - standarde koje njene institucije moraju da zadovolje, i principe po kojima treba da se upravlja u postupanju sa njegovim gra�anjima, naro�ito manjinama. Na primer, Skup�tina mora da odgovara svom izbornom telu kao i da bude u stanju da donosi zakone. Dr�avna slu�ba mora da bude apoliti�na i transparentna sa sposobno��u da upravlja sektorom za koji je zadu�ena. Vlada mora isto tako da bude sposobna da sakuplja prihode i upravlja bud�etom �irom Kosova kako bi izdr�avala svoje institucije.

Efikasan, nezavistan i nepristrasan krivi�ni pravosudni sistem, nadle�an za istragu i gonjenje zlo�ina, jeste tako�e od �ivotne va�nosti ako vladavina prava treba �vrsto da pusti koren. Jo� jedan presudan pokazatelj po kome �e se ceniti sposobnost Kosova za samoupravu jeste da bi manjine trebalo da �ive bezbedno i dostojanstveno, bez diskriminacije. Mora da postoji mogu�nost da se raseljena lica vrate u svoje domove, a ako odlu�e da se ne vrate, njihova svojinska prava moraju da budu za�ti�ena.

Ovakvi pokazatelji su - kao �to ovaj izve�taj pokazuje - nu�ni za procenu unutra�njeg napretka Kosova. Me�utim, dok postizanje ovih standarda mora da uti�e na vremenski okvir implementacije dogovorenog kona�nog statusa, ono ne sme da odla�e dono�enje odluka o statusu niti da odre�uje njegov oblik. �injenica da jo� mnogo toga mora da se uradi interno nije razlog za odlaganje formalnog razmatranja relativno dobrih strana raznih opcija kona�nog statusa.

Jo� dosta posla je potrebno da bi se dostigli ovi standardi. Mora se oja�ati sposobnost pravosu�a na Kosovu, policijska slu�ba i kazneni sistem, da se preduzme obuka za dr�avnu slu�bu, da se sprovede odgovornost skup�tinskih poslanika prema njihovom izbornom telu, i da se za�tite prava manjina. Kako bi se napredovalo ka ovim pokazateljima, me�unarodna zajednica mora da nastavi sa anga�ovanjem na Kosovu i da se posveti njegovom institucionalnom razvoju. Za uzvrat, kosovski lideri moraju da spoznaju svoju fundamentalnu obavezu da nastave intenzivno sa ovim procesom.

PREPORUKE

ZA ME�UNARODNU ZAJEDNICU

1. Me�unarodno civilno i vojno anga�ovanje na Kosovu mora da traje onoliko dugo koliko je potrebno da se Kosovo postavi na svoje noge, i onoliko dugo koliko zahteva unutra�nja i spoljna bezbedonosna situacija.

2. Donatori bi trebalo da izbegavaju davanje podr�ke paralelnim strukturama izvan zvani�nih institucija Kosova, i trebalo bi da doprinesu izgradnji efikasnih institucija samouprave.

3. Donatorsku pomo�, gde je to mogu�e, treba tako primeniti da unapre�uje integraciju ve�inskih i manjinskih zajednica Kosova.

4. Trebalo bi obezbediti odgovaraju�e fondove za Direktorat za stambena i imovinska pitanja zbog njegovog presudnog rada na razmr�avanju slo�enih pitanja rezidencijalnih svojinskih prava.

ZA UNMIK

5. U odnosu na samoupravne institucije, UNMIK bi trebalo da:

(a) u onoj meri koliko je to mogu�e dozvoli privremenim institucijama samoupraave da preuzmu odgovornost za upravljanje, i
(b) obezbedi visok prioritet obuci slu�benika u novim samoupravnim institucijama, kao i �lanovima Skup�tine. Obuka bi trebalo da bude koordinirana i zasnovana na proceni potreba svih institucija.

6. U odnosu na krivi�ni pravosudni sistem, UNMIK bi trebalo da:

(a) obezbedi brzu diseminaciju novih propisa kao i da su sudije i tu�ioci adekvatno obu�eni za njihovu primenu;

(b) obezbedi nadgledanje sudskog sistema od strane me�unarodnih sudija i tu�ilaca sve dok lokalno pravosu�e ne poka�e da je nepristrasno. Ovaj nadzor bi trebalo pro�iriti na op�tinske i manje prekr�ajne sudove;

(c) oja�a regulatorne mehanizme unutar sudstva kako bi se suzbili etni�ki i drugi oblici pristrasnosti;

(d) prekine praksu vansudskih hap�enja, koliko je to mogu�e, i uputi ove slu�ajeve na sudski sistem;

(e) obezbedi dugu i specijalizovaniju obuku kosovskih policajaca, naro�ito u istra�nim ve�tinama, kako bi pobolj�ali sposobnost prikupljanja i analiziranja dokaza;

(f) pove�a potencijal kaznenog sistema, uklju�uju�i i izgradnju ''popravnog'' elementa.

7. U odnosu na manjinske zajednice:

(a) trebalo bi nastaviti sa za�titom, ali bi koliko god je to mogu�e u skladu sa ciljem njihove reintegracije u kosovsko dru�tvo, izbegavaju�i promociju opsadnog mentaliteta. Trebalo bi razmotriti mere za postepeno smanjivanje broja stati�kih polo�aja KFOR-a, kao �to su kontrolni punktovi; i

(b) napori na organizovanju povratka trebalo bi da se koncentri�u na obezbe�enje odgovaraju�e sredine za odr�ivi povratak i trebalo bi izbegavati stvaranje novih enklava.

Za Kosovske Albance

8. Izabrani albanski lideri Kosova trebalo bi prvo da se skoncentri�u na obezbe�ivanje rada novih samoupravnih institucija, pomo�u:

(a) svog moralnog autoriteta kako bi preuzeli odgovornost za pobolj�anje uslova za Srbe i Rome na Kosovu, smanjivanje napada, zastra�ivanje i njihovu diskriminaciju i omogu�avanje povratka izbeglica; i

(b) podr�avanja vladavine prava, pru�anje podr�ke policiji i sudovima u vr�enju njihovih funkcija, i ne zahtevaju�i da se na njih vr�i politi�ki pritisak. Za Kosovske Srbe

9. Srpski lideri Kosova trebalo bi da predstavljaju svoju zajednicu kroz konstruktivno u�e��e u samoupravnim institucijama Kosova i saradnju sa UNMIK-om.

10. Ovi lideri bi trebalo da sara�uju sa UNMIK-om i KFOR-om na integraciji regiona severno od Ibra i drugih srpskih enklava u institucionalni okvir Kosova.

Za Jugoslovenske I Srpske Vlasti U Beogradu

11. Beograd bi trebalo da sara�uje sa UNMIK-om, da prestane da podriva institucije Kosova severno od Ibra i na drugim mestima, i da prestane da pru�a podr�ku opstrukciji kosovskih Srba za integraciju srpskih enklava.

Pri�tina/Brisel, 1. mart 2002.

 PDF version of Putokazi Za Budunost Kosova (II) Unutranji Pokazatelji Click here to view the full report as a PDF file in A4 format.
For more information about viewing PDF documents, please click here. If you have problems downloading the report, please let us know.

Any comments about this publication? Click here



Home - About ICG - Kosovo Menu - Publications - Media - Contacts - Site Guide - TOP - Credits



Back to the homepage
Latest Reports
UNMIK�s Kosovo Albatross : Tackling Division in Mitrovica
Report
3 June 2002

Udh�zime P�r Kosov�n (II) Standarte T� Brendshme
Report
1 March 2002

Putokazi Za Budu�nost Kosova (II) Unutra�nji Pokazatelji
Report
1 March 2002

Udh�zime P�r Kosov�n (I) Shqyrtimi I Statusit P�rfundimtar
Report
1 March 2002

A Kosovo Roadmap (I): Addressing Final Status
Report
1 March 2002