Putokazi Za Budu�nost Kosova (II) Unutra�nji Pokazatelji
The report is also available in English and in Albanian
REZIME I PREPORUKE
PLAN ZA KOSOVO
Otkako je Kosovo postalo me�unarodni protektorat pod administracijom Ujedinjenih nacija juna 1999. godine, dosta toga je u�injeno na stabilizaciji pokrajine i uspostavljanju operativne administracije. Ipak ni�ta nije u�injeno na re�avanju centralnog pitanja koje le�i u srcu sukoba na Kosovu, i koje je ostalo najva�nije pitanje za stanovnike pokrajine: pitanje kona�nog statusa.
Rezolucija UN kojom je uspostavljen privremeni sistem na Kosovu ostavila je ovo pitanje otvorenim. Ni me�unarodna zajednica nije pokazala �elju da ga re�i. Ipak ono je i dalje duboko kontroverzno. Ve�ina Albanaca je jedinstvena u tome da Kosovo nikad vi�e ne�e biti pod suverenitetom Srbije (ili Jugoslavije), dok je manjina Srba, uz podr�ku Beograda, isto tako nepopustljiva u tome da Kosovo mora da se vrati pod suverenitet Srbije, �ak i sa velikom merom politi�ke autonomije.
Prou�avaju�i kona�ni status Kosova, Me�unarodna krizna grupa dokazuje da ovo pitanje ima dve strane, nerazdvojne i koje se preklapaju, ali su ipak vidljive. 'Spoljna' dimenzija uklju�uje interese, kao i njihove odnose, razli�itih igra�a sa interesom u budu�nosti Kosova, dok se 'unutra�nja' dimenzija bavi razvojem sopstvenih demokratskih institucija na Kosovu, zakona i standarda.
Ove dimenzije se opse�no razmatraju u dva izve�taja pod istim naslovom, Putokazi za budu�nost Kosova, koji su istovremeno izdati sa podnaslovima I. Re�avanje kona�nog statusa i II. Unutra�nji pokazatelji. Ova dva izve�taja zajedno pokazuju dva paralelna puta koja moraju istovremeno da se usaglase kako bi se stiglo do �eljenog odredi�ta: stabilnog, demokratskog Kosova, na svojim nogama, miroljibivo integrisano u svoj region, i sa jasno definisanim mestom u me�unarodnoj zajednici.
U Re�avanju kona�nog statusa ICG iznosi da su rizici na Kosovu sada jednostavno toliko veliki da da to pitanje ne mo�e da se ostavi nere�enim. Postoji mogu�nost daljeg regionalnog sukoba i me�unarodna zajednica ne sme da napusti Kosovo ili region u stanju uznemirenog i potencijalno opasnog vakuuma samo zato �to su pitanja nezgodna.
Shodno tome, onaj izve�taj iznosi da bi me�unarodna zajednica trebalo da nastavi sa re�avanjem ovog pitanja, imaju�i na umu da �e najpogodnije re�enje verovatno biti verzija uslovne nezavisnosti pod nekim oblikom me�unarodnog starateljstva.
UNUTRA�NJI POKAZATELJI
Jedan od glavnih razloga zbog kojih se ne re�ava pitanje statusa jeste slabost institucija na Kosovu - uklju�uju�i i Skup�tinu, njena ministarstva i krivi�ni pravosudni sistem - i nesposobnost ovih institucija da za�tite prava srpskih i romskih manjina.
Sada�nji izve�taj, Unutra�nji pokazatelji, otkriva da Kosovo zaista mora i dalje da se priprema za bilo koji oblik kona�nog statusa. Sporo uspostavljanje samoupravnih institucija posle izbora za novu Skup�tinu 17. novembra 2001. obelodanilo je neiskustvo politi�kih partija na Kosovu i duboke pukotine koje razdvajaju kosovsko dru�tvo. Pored toga, krivi�ni pravosudni sistem jo� uvek nema mogu�nost da istra�uje i krivi�no goni zlo�ine na zaista nepristrasan i efikasan na�in. Manjine i dalje nemaju slobodu kretanja i ekonomske i socijalne mogu�nost koje ovakva sloboda sobom nosi.
Teret je na UNMIK-u, ba� kao i na me�unarodnoj zajednici i kosovskim liderima, da ispune svoju obavezu i razviju autonomne institucije za Kosovo u bilo kom obliku kona�nog statusa ono bilo. Demokratske, efikasne i etni�ki reprezentativne vladine institucije moraju i mogu biti izgra�ene.
U ovom duhu, izve�taj ocrtava pokazatelje za unutra�nji razvoj Kosova - standarde koje njene institucije moraju da zadovolje, i principe po kojima treba da se upravlja u postupanju sa njegovim gra�anjima, naro�ito manjinama. Na primer, Skup�tina mora da odgovara svom izbornom telu kao i da bude u stanju da donosi zakone. Dr�avna slu�ba mora da bude apoliti�na i transparentna sa sposobno��u da upravlja sektorom za koji je zadu�ena. Vlada mora isto tako da bude sposobna da sakuplja prihode i upravlja bud�etom �irom Kosova kako bi izdr�avala svoje institucije.
Efikasan, nezavistan i nepristrasan krivi�ni pravosudni sistem, nadle�an za istragu i gonjenje zlo�ina, jeste tako�e od �ivotne va�nosti ako vladavina prava treba �vrsto da pusti koren. Jo� jedan presudan pokazatelj po kome �e se ceniti sposobnost Kosova za samoupravu jeste da bi manjine trebalo da �ive bezbedno i dostojanstveno, bez diskriminacije. Mora da postoji mogu�nost da se raseljena lica vrate u svoje domove, a ako odlu�e da se ne vrate, njihova svojinska prava moraju da budu za�ti�ena.
Ovakvi pokazatelji su - kao �to ovaj izve�taj pokazuje - nu�ni za procenu unutra�njeg napretka Kosova. Me�utim, dok postizanje ovih standarda mora da uti�e na vremenski okvir implementacije dogovorenog kona�nog statusa, ono ne sme da odla�e dono�enje odluka o statusu niti da odre�uje njegov oblik. �injenica da jo� mnogo toga mora da se uradi interno nije razlog za odlaganje formalnog razmatranja relativno dobrih strana raznih opcija kona�nog statusa.
Jo� dosta posla je potrebno da bi se dostigli ovi standardi. Mora se oja�ati sposobnost pravosu�a na Kosovu, policijska slu�ba i kazneni sistem, da se preduzme obuka za dr�avnu slu�bu, da se sprovede odgovornost skup�tinskih poslanika prema njihovom izbornom telu, i da se za�tite prava manjina. Kako bi se napredovalo ka ovim pokazateljima, me�unarodna zajednica mora da nastavi sa anga�ovanjem na Kosovu i da se posveti njegovom institucionalnom razvoju. Za uzvrat, kosovski lideri moraju da spoznaju svoju fundamentalnu obavezu da nastave intenzivno sa ovim procesom.
PREPORUKE
ZA ME�UNARODNU ZAJEDNICU
1. Me�unarodno civilno i vojno anga�ovanje na Kosovu mora da traje onoliko dugo koliko je potrebno da se Kosovo postavi na svoje noge, i onoliko dugo koliko zahteva unutra�nja i spoljna bezbedonosna situacija.
2. Donatori bi trebalo da izbegavaju davanje podr�ke paralelnim strukturama izvan zvani�nih institucija Kosova, i trebalo bi da doprinesu izgradnji efikasnih institucija samouprave.
3. Donatorsku pomo�, gde je to mogu�e, treba tako primeniti da unapre�uje integraciju ve�inskih i manjinskih zajednica Kosova.
4. Trebalo bi obezbediti odgovaraju�e fondove za Direktorat za stambena i imovinska pitanja zbog njegovog presudnog rada na razmr�avanju slo�enih pitanja rezidencijalnih svojinskih prava.
ZA UNMIK
5. U odnosu na samoupravne institucije, UNMIK bi trebalo da:
(a) u onoj meri koliko je to mogu�e dozvoli privremenim institucijama samoupraave da preuzmu odgovornost za upravljanje, i
(b) obezbedi visok prioritet obuci slu�benika u novim samoupravnim institucijama, kao i �lanovima Skup�tine. Obuka bi trebalo da bude koordinirana i zasnovana na proceni potreba svih institucija.
6. U odnosu na krivi�ni pravosudni sistem, UNMIK bi trebalo da:
(a) obezbedi brzu diseminaciju novih propisa kao i da su sudije i tu�ioci adekvatno obu�eni za njihovu primenu;
(b) obezbedi nadgledanje sudskog sistema od strane me�unarodnih sudija i tu�ilaca sve dok lokalno pravosu�e ne poka�e da je nepristrasno. Ovaj nadzor bi trebalo pro�iriti na op�tinske i manje prekr�ajne sudove;
(c) oja�a regulatorne mehanizme unutar sudstva kako bi se suzbili etni�ki i drugi oblici pristrasnosti;
(d) prekine praksu vansudskih hap�enja, koliko je to mogu�e, i uputi ove slu�ajeve na sudski sistem;
(e) obezbedi dugu i specijalizovaniju obuku kosovskih policajaca, naro�ito u istra�nim ve�tinama, kako bi pobolj�ali sposobnost prikupljanja i analiziranja dokaza;
(f) pove�a potencijal kaznenog sistema, uklju�uju�i i izgradnju ''popravnog'' elementa.
7. U odnosu na manjinske zajednice:
(a) trebalo bi nastaviti sa za�titom, ali bi koliko god je to mogu�e u skladu sa ciljem njihove reintegracije u kosovsko dru�tvo, izbegavaju�i promociju opsadnog mentaliteta. Trebalo bi razmotriti mere za postepeno smanjivanje broja stati�kih polo�aja KFOR-a, kao �to su kontrolni punktovi; i
(b) napori na organizovanju povratka trebalo bi da se koncentri�u na obezbe�enje odgovaraju�e sredine za odr�ivi povratak i trebalo bi izbegavati stvaranje novih enklava.
Za Kosovske Albance
8. Izabrani albanski lideri Kosova trebalo bi prvo da se skoncentri�u na obezbe�ivanje rada novih samoupravnih institucija, pomo�u:
(a) svog moralnog autoriteta kako bi preuzeli odgovornost za pobolj�anje uslova za Srbe i Rome na Kosovu, smanjivanje napada, zastra�ivanje i njihovu diskriminaciju i omogu�avanje povratka izbeglica; i
(b) podr�avanja vladavine prava, pru�anje podr�ke policiji i sudovima u vr�enju njihovih funkcija, i ne zahtevaju�i da se na njih vr�i politi�ki pritisak. Za Kosovske Srbe
9. Srpski lideri Kosova trebalo bi da predstavljaju svoju zajednicu kroz konstruktivno u�e��e u samoupravnim institucijama Kosova i saradnju sa UNMIK-om.
10. Ovi lideri bi trebalo da sara�uju sa UNMIK-om i KFOR-om na integraciji regiona severno od Ibra i drugih srpskih enklava u institucionalni okvir Kosova.
Za Jugoslovenske I Srpske Vlasti U Beogradu
11. Beograd bi trebalo da sara�uje sa UNMIK-om, da prestane da podriva institucije Kosova severno od Ibra i na drugim mestima, i da prestane da pru�a podr�ku opstrukciji kosovskih Srba za integraciju srpskih enklava.
Pri�tina/Brisel, 1. mart 2002.
Any comments about this publication? Click here
|
