Reforma u Srbiji Ponovo Zakoèena

To access this briefing in English, please click here

Pokazalo se da je reformisticki entuzijazam koji je srpska vlada ispoljavala nakon atentata na premijera Zorana DJindjica od 12. marta 2003. potrosen. Dok je sok izazvan ovim politickim ubistvom jos uvek bio svez preduzet je niz vaznih i pozitivnih koraka. Medjutim, njihov efekat sve vise potiru postupci koji dovode u pitanje sposobnost vlade da snazno forsira kljucne politicke i ekonomske reforme kako bi postigla cilj sireg integrisanja u evropske institucije.

Neposredno nakon ubistva javno je preuzeta obaveza saradnje sa Haskim tribunalom, zapocet je proces civilne kontrole armije, rasformirane su najistaknutija bande organizovanog kriminala i paralelne bezbednosne strukture iz Milosevicevog doba, rasvetljeno je nekoliko desetina znacajnih ubistava, od kojih su mnoga datirala jos iz vremena bivseg diktatora, a drzavna zajednica Srbija i Crna Gora je primljena u Savet Evrope. Sve je ovo trebalo da se odigra vrlo brzo nakon pada Milosevica oktobra 2000. godine, ali su reformsku agendu, sve do februara 2003. godine, blokirale nacionalisticke snage okupljene oko bivseg predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice.

Medjutim, ma kako dobrodosao bio ovaj nagli talas aktivnosti, pojavili su se novi zabrinjavajuci signali. Svi koji otvoreno kritikuju vladu zbog veza sa organizovanim kriminalom rizikuju da budu uhapseni, dok su zvanicnici pokrenuli sudske postupke kojima bi trebalo ucutkati medije i uvazene organizacije za zastitu ljudskih prava. U zatvorima u koje su poslati svi uhapseni tokom represije koja se usledila posle ubistva bilo je ozbiljnih krsenja ljudskih prava, ukljucujuci tu i torturu. Vlada je gotovo sasvim potrla nezavisnost ionako neefikasnog pravosudja, medijima namece cenzuru, a policiji je dala neogranicena ovlascenja u pogledu vansudskog zadrzavanja u pritvoru. Sve je ovo nedvosmisleno u suprotnosti sa standardima Saveta Evrope. Na vladi je jos da otkrije ko su bili nalogodavci politickih ubistava u zizi interesovanja javnosti, koja su, kako mnogi smatraju, povezani sa Drzavnom bezbednoscu. Novoizabrani sef vojne obavestajne sluzbe pomenut je u svedocenju pred Haskim tribunalom u kontekstu ubistva 129 civila tokom krize na Kosovu 1999. godine, dok se ne moze izbeci utisak da je novonastalo opredeljenje za saradnju sa Haskim tribunalom uslovljeno stalnim, snaznim pritiskom medjunarodne zajednice.

Tokom trajanja vanrednog stanja proglasenog nakon DJindjicevog ubistva, vlada je zadala udarac delu paralelnih bezbednosnih struktura formiranih u vreme Milosevica. Pa ipak, sve je ocitije da se radilo o jednokratnoj reakciji. Cini se da vlada jos nije sposobna za energican nastavak reformi, jer je i dalje isuvise zavisna od finansijske oligarhije preostale iz Milosevicevog doba, i opstruirana od strane uveliko nereformisane drzavne bezbednosti (BIA) i armijskog sektora. BIA je i dalje bastion pojedinaca umesanih u ratne zlocine i povezanih sa organizovanih kriminalom. i BIA i finansijska oligarhija aktivno i veoma uspesno opstruiraju reforme u vojsci, demokratizaciju, vladavinu prava, gradnju institucija, saradnju sa Hagom i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. i zaista, sve se cini izvesnijim da je Demokratska stranka, kao najjaca u vladajucoj DOS koaliciji, ubistvo i vanredno stanje iskoristila ne da bi Srbiju ubrzano povukla napred, vec da bi izravnala politicke racune.

Popularnost DS-a i novog premijera Zorana Zivkovica naglo je skocila neposredno nakon atentata, i to najvise zahvaljujuci borbi koju su poveli protiv organizovanog kriminala. Od tada je njihov rejting opao, velikim delom zato sto javnost smatra da vlada prikriva svoju povezanost sa kriminalnim elementima i DJindjicevim ubicama. U javnost su izbile svadje medju clanovima DOS koalicije oko toga dokle treba da seze obracun sa organizovanim i ekonomskim kriminalom, a utisak je da neki kljucni politicari blokiraju istragu iz licnih interesa. Lisena parlamentarne vecine na koju moze racunati, DS se sve vise okrece starim Milosevicevim saveznicima, Socijalistickoj partiji Srbije (SPS) i krilu koje se od nje odmetnulo, Socijalistickoj narodnoj stranci (SNS), kao i disidentima iz drugih desnicarskih nacionalistickih partija – sve to budi slabe nade u mogucnost reformi, ali govori o nespremnosti da se raspisu izbori kojima bi se mogao obezbediti mandat za promene pre jeseni 2004.

Bez snaznog i konzistentnog medjunarodnog pritiska, bice propustena prilika, proizasla iz DJindjiceve smrti, da se sokirana javnost mobilise za Srbiji preko potrebne reforme.

Medjunarodnoj zajednici:

1. Celokupnu finansijsku pomoc Srbiji i Crnoj Gori usloviti ispunjavanjem odredjenih godisnjih merila koja ce ukljucivati, ali nece biti samo ogranicena na:

(a)    postovanje standarda ljudskih prava Saveta Evrope, narocito kada se radi o slobodi medija i humanom postupku prema zatvorenicima;

(b)    saradnju sa Haskim tribunalom za ratne zlocine;

(c)    napredak u reformi pravosudja i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije;

(d)    rasformiranje Bezbednosno-informativne agencije (BIA), umesto koje treba osnovati novu organizaciju koja ce biti podlozna parlamentarnoj kontroli;

(e)    znacajan napredak ostvaren u civilnoj kontroli vojske, i

(f)    uklanjanje sa najvisih polozaja u vojsci, policiji i BIA pojedinaca koji su tesno povezani sa ratnim zlocinima i krsenjima ljudskih prava u doba Miloseviceve vlasti.

2. Ne dozvoliti da Srbija i Crna Gora pristupi Partnerstvu za mir NATO – sve dok se sa najvisih polozaja u vojsci ne uklone ratni zlocinci i uhapse svi haski optuzenici.

3. Povecati tehnicku pomoc Ministarstvu odbrane da bi se podrzala reforma, pri cemu ce se napredak odredjivati na osnovu navedenih merila.

4. Povecati tehnicku pomoc reformi i nadzoru nad pravosudjem, sa specijalnim naglaskom na Trgovinski sud, pri cemu ce se napredak odredjivati na osnovu navedenih merila.

5. Pruziti srpskoj vladi tehnicku pomoc u raspustanju BIA i formiranju nove bezbednosne agencije.

Srpskoj vladi:

6. Ponovo pokrenuti borbu protiv organizovanog kriminala i ekonomskog kriminala.

7. Rasformirati Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) i stvoriti novu drzavnu bezbednosnu agenciju koja ce biti podlozna parlamentarnoj kontroli.

8. Javno i u celosti razotkriti ulogu BIA i KOS u omogucavanju DJindjicevog ubistva.

9. Zapoceti ozbiljne reforme u policiji do kraja ove godine.

10. Zandarmeriju i Specijalnu anti-teroristicku jedinicu (SAJ) staviti pod parlamentarnu kontrolu.

11. Ukloniti s polozaja u snagama bezbednosti pojedince koji su tesno bili povezani s ratnim zlocinima i krsenjima ljudskih prava u doba vladavine Milosevica, ukljucujuci tu Vladimira Lazarevica, Momira Stojanovica, Sretena Lukica i Gorana Radosavljevica.

12. Dopustiti Human Rights Watch-u, Fondu za humanitarno pravo i Helsinskom odboru u Srbiji slobodan pristup zatvorima u Srbiji.

13. Povuci ili promeniti Zakon o javnom informisanju, i hitno sastaviti i usvojiti zakonski akt koji garantuje slobodu medija u skladu sa standardima Saveta Evrope i EU, ukljucujuci tu i novi zakon o pristupu informacijama.

14. Hitno sastaviti i usvojiti zakone kojima ce se reformisati pravosudni sistem u skladu sa standardima Saveta Evrope i EU, pri cemu ce se povuci ili promeniti Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i Zakon o javnom tuzilastvu.

15. Uhapsiti sesnaest haskih optuzenika za koje se veruje da se nalaze na teritoriji Srbije – ukljucujuci tu i Ratka Mladica.

16. Predati dokumentaciju koja se odnosi na sudjenje Milosevicu tuziocima Haskog tribunala.

17. Raspustiti Savet za radio-difuziju i izabrati nove clanove – ovog puta u skladu sa zakonskom procedurom.

18. Ocistiti Trgovinski sud od poslusnika iz Milosevicevog doba.

19. Ne dirati nezavisnost Narodne banke Srbije: bilo tako sto ce se sada nacrt zakona dostaviti parlamentu na glasanje, bilo preduzimanjem nekih drugih mera koje bi osigurale politic kontrolu

20. Ponovo imenovati Aleksandra Radovica za direktora Republicke direkcije javnih prihoda, i dopustiti mu da obavlja svoju duznost.

Beograd/Brisel, 17. juli 2003.