To access this report in English, please click here.
To access it in Albanian,
please click here.
Etnièka Dilema Kosova: Potreba za Graðanskim Ugovorom
Jednostavna ali efikasna formula postoji za mir u razliètim društvima. Ona se sastoji od civilnog ugovora: vlada priznaje i podržava posebna prava manjina, dok manjine priznaju autoritet vlade. Nema elemenata za ovakav ugovor trenutno na Kosovu. Albanci i dalje nisu voljni da daju podršku za veæa prava srpske manjine, a srpska zajednica ne priznaje autoritet institucija Kosova. Štaviše, Kosovo nije država, a status pokrajine ostaje nerešen. Posle èetvorogodišnje uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu, još nije postavljen temelj ovakvog civilnog ugovora i održivog mira.
Umesto toga dilema oko statusa postaje igra bez rezultata. Albanci ne prihvataju ništa manje od nezavisnosti, dok Srbi žele da budu deo Srbije. Srbi kažu da njihova prava neæe biti zaštiæena na nezavisnom Kosovu. Albanci veruju da im bezbesnost može biti garantovana samo nezavisnošæu, i prete ponovnim konfliktom ukoliko se njihove aspiracije o nezavisnosti ne ispune.
Ovaj izveštaj opisuje naèin za rešenje ove dileme pri èemu se izbegava opasna opcija podele a ipak priznaje potreba zaštite srpske manjine. Misija privremene uprave UN na Kosovu (UNMIK), uz podršku meðunarodne zajednice, mora da poène sa izgradnjom temelja graðanskog ugovora. Lažna i nerealna politika UNMIK integracije i multietniènosti, kao i nejasan proces “standardi pre statusa”, ne mogu da izgrade ovaj temelj. Srbima i ostalim manjinama mora da se da kredibilna garancija da æe za njih postojati institucionalno mesto na Kosovu – moguænost da zaštite i promovišu svoja prava kroz institucije Kosova. U interesu zaštite srpske manjine i stvaranja stabilnog okruženja na Kosovu, važno je da se odmah poène sa delovanjem kako bi se stvorio ovakav institucionalni prostor. Takav postupak olakšao bi voðenje neophodnih pregovora u vezi konaènog statusa, ali ovo ne bi trebalo da se shvati ni od strane Albanaca ni od strane Srba da to prejudicira ili unapred odreðuje ishod.
ICG predlaže stvaranje prave podsticajne strukture koja æe manjine tretirati kao graðane sa punim i jednakim pravima, sa jasno odreðenim kaznama za loše vladanje i nagrade za dobro vladanje. Trebalo bi da se osnuje Odbor za javne usluge za manjine, koji æe da istièe šta sve treba da se uradi u cilju poboljšanja pružanja usluga i formulisanja plana za postepeno raspuštanje paralelnih struktura. Izborni sistem treba da se preradi tako da politièari (svih etnièkih pripadnosti) na centralnom nivou budu odgovorniji. Treba da se izradi Povelja prava koja istièe prava pojedinaca i grupe, koja bi bila praæena jakim pravnim instrumentom koji obezbeðuje primenu ovih prava. I dok inicijativa za decentralizaciju treba da posveti posebnu pažnju potrebama manjinskih zajednica, UNMIK i Savet Evrope treba posebno da obrate pažnju da ne povuku nikakve granice po etnièkim osnovama, èak ni za podopštinske jedinice. Posebno treba da se usredsrede na poboljšanje lokalne uprave i da osiguraju da opštinski organi imaju odgovarajuæe kadrove i sredstva za obavljanje svog posla.
Uspostavaljanje ovog institucionalnog prostora za manjine u krajnoj liniji zavisi od volje Srba i Albanaca za saradnjom, i obe strane treba da podrži UNMIK i šira meðunarodna zajednica. Albanski politièari moraju da prevaziðu trenutnu retoriku i shvate da prava manjinskih zajednica ne predstavljaju ustupak koji ugrožava potencijalnu buduæu nezavisnost Kosova, veæ su neophodan preduslov za to. U toku pregovora o statusu albanske voðe i Privremene institucije samouprave (PIS) biæe procenjivane kako tretiraju Srbe i ostale manjine. Albanske voðe – iz svih politièkih partija – moraju aktivno da rade na poštovanju prava manjina u konkretnim sluèajevima i da se zalažu za tolerantnije okruženje.
Veæina srpske populacije ustruèava se èak i na kontakt sa UNMIK. Prethodni sporazumi imali su samo male koristi koje su programatiène srpske voðe mogle da pokažu njihovim zajednicama. Nova i opipljivija posveæenost UNMIK i meðunarodne zajednice u stvaranju institucionalnog prostora za manjine mogla bi ponovo da oživi odnose sa srpskom zajednicom. Umesto konstantnog okretanja Beogradu, srpski lideri treba da iskoriste ovu priliku i da se bore za svoja prava u institucijama Kosova.
Kooperativni Beograd je takoðe kljuèna stavka. Preko stalne podrške paralelnim strukturama vlade i podsticajnim izjavama o uèestvovanju, Beograd kvari ostvarivanje graðanskog ugovora izmeðu kosovskih Srba i Albanaca. Posle ubistva srpskog premijera Zorana Ðinðiæa, meðunarodna zajednica kao da je nevoljna da vrši pritisak na Beograd kako bi on odigrao konstruktivnu ulogu na Kosovu. Dok je demokratskim reformama u Srbiji potrebna velika podrška, u dugoroènom interesu Beograda je saradnja sa UNMIK kako bi stvorili stabilno politièko okruženje na Kosovu. Srpski nacionalisti u Beogradu i na Kosovu æe bez sumnje odbiti sve što oni vide kao potencijalno odbacivanje srpskog suvereniteta u pregovorima o konaènom statusu, ali njima treba naglasiti da njihova konstruktivna saradnja sa vladinim institucijama na Kosovu neæe zahtevati nikakvu modifikaciju njihovih pozicija oko suvereniteta, veæ da æe poveæati njihov meðunarodni položaj zbog ukljuèivanja u ove pregovore, i istovremeno obezbediti neposredne i opipljive koristi za srpsku zajednicu.
U Izveštaju se zastupa pristup iz nekoliko faza za sklapanje graðanskog ugovora koji bi uredio ethièke odnose na Kosovu. Temelj ugovora – mere koje su gore navedene za ustanovljenje institucionalnog prostora za manjine – treba odmah postaviti. U toku pregovora o statusu, sam graðanski ugovor biæe finaliziran. Ovo od meðunarodne zajednice zahteva da pošalje jasnu poruku Albanskim voðama da nezavisnost kao njihov cilj, sa postojeæim granicama može da bude realan samo ako veæinska zajednica obezbedi uslove za život po kojima æe se manjinske zajednice oseæati kao slobodni i jednaki graðani na Kosovu.
PREPORUKE
Za UNMIK:
1. Pojasniti i ponovo se usredsrediti na postojeæe napore za uspostavljanje institucionalnog prostora uz kredibilne garancije za manjine Kosova. Rad sa albanskim i srpskim voðama na Kosovu u cilju ustanovljenja elemenata za ovaj prostor, ukljuèujuæi:
(a) Ustanovljivanje sistema nagraðivanja i kazni – finansijske bonuse, priznanje opštinama i institucijama koje dobro obavljaju dužnosti, kazne i sankcije za pojedince i institucije, smena sa dužnosti onog ko je ukljuèen u diskriminatornu praksu – obezbediti da se institucije na centralnom i lokalnom nivou prikladno ponašaju prema manjinskim zajednicamaè;
(b) Stvaranje odbora za pružanje usluga manjinskim zajednicama koji æe proceniti trenutni nivo pružanja usluga, ispitati kako može da se on poboljša, i plan za postupno ukidanje paralelnih strukturaè;
(c) Izrada Povelje prava koja æe istaæi prava pojedinaca i manjina, ukljuèivaæe sve postojeæe odredbe Ustavnog okvira, i uveæati prava manjina ako se smatra neophodnimè;
(d) Postavljanje jakih pravosudnih mehanizama koji æe služiti za primenu Povelje, u poèetku uz pomoæ meðunarodnih sudija i tužilacaè i
(e) Prerada izbornog sistema kako bi se obezbedila veæa odgovornost predstavnika na centralnom nivou.
2. Oprezno postupanje sa smanjenjem broja meðunarodnog osoblja, obezbeðivanje prikladnih mehanizama za zaštitu prava manjina pre povlaèenja meðunarodnih èlanova.
3. Aktivna saradnja sa predstavnicima Srba i zajednica kako bi se povratilo poverenje koje je neophodno za uspostavljanje temelja za ugovore.
Za Sjedinjene države i Evropsku uniju:
4. Podstaæi UNMIK da pojasni i ponovo odredi svoja trenutna zalaganja – kao što je proces “standardi pre statusa”– da stvori pravi institucionalni prostor uz kredibilne garancije za manjine Kosova, posebno srpsku manjinu.
5. Podržavanje UNMIK u stvaranju ovog institucionalnog prostora za manjine preko ovlašæenja PIS, kao i za voðe Albanske i Srpske zajednice, ohrabrujuæi ih na saradnju.
6. Obezbediti neophodna sredstva – posebno u kljuènom sektoru pravosuða – da preduzmu aktivnosti koje su vezane za uspostavljanje institucionalnih garancija za manjine.
7. Podstaæi Beograd, uz pomoæ finansijskih stimulacija i destimulacija ako je neophodno, da saraðuje sa UNMIK i da uloži napore da postupno ugasi paralelne strukture.
8. Poèeti pripreme za razgovore o konaènom statusu, ukljuèujuæi istraživanje odgovarajuæih institucionalnih veza izmeðu Srbije i zajednice kosovskih Srba.
Za širu donatorsku zajednicu:
9. Podržati napore koje ulažu SAD i Evropska unija preko promena postojeæe politike UNMIK, PIS, Albanskih i Srpskih politièkih voða, kao i Beograda.
10. Obezbediti dodatne kadrove i finansijska sredstva koji su potrebni za napore UNMIK na ustanovljenju institucionalnog prostora za manjine.
Savetu Evrope za misiju decentralizacije:
11. Izuzetnu pažnju posvetiti tome da se strategija decentralizacije ne vrši na etnièkoj osnovi i fokusirati napore da se poboljša lokalna uprava u smislu struènosti, utvrðujuæi jasne linije razranièenja nadležnosti izmeðu opštinskih i centralnih organa, i obezbediti sredstva za to..
Vlastima u Beogradu:
12. Prekinuti sa podstrekivaèkim izjavama o podeli Kosova.
13. Podržati ustanovljenje institucionalnog prostora za Srbe i saraðivati sa UNMIK na raspuštanju paralelnih struktura na Kosovu..
14. Prekinuti sa pokušajima da se poveže konaèni status Kosova sa statusom Republike Srpske u Bosni.
Voðama Kosovskih Albanaca:
15. Podržati stvaranje institucionalnog prostora za Srpsku i druge manjine, ukljuèujuææi napred navedene elemente, i dati vodeæi primer za pitanja prava manjina preduzimanjem konkretnih mera kao što su:
(a) Sprovoðenje prava manjina da koriste njihov jezik slobodno i da imaju obrazovanje, ukljuèujuæi i visoko obrazovanje na njihovom jezikuè;
(b) Izvršenje strategije premijera Rexhepija za obezbeðenje jednakih moguænosti za zapošljavanje manjina u javnom sektoruè i
(c) Raspodela praviènog dela javnih sredstava manjinskim zajednicama..
16. Disciplinski kazniti èlanove politièkih partija i javne službenike koji ne poštuju prava manjina..
Voðama Kosovskih Srba:
17. U svakoj prilici iskoristiti sudske i institucionalne instrumente za ostvarenje svojih prava..
18. Prekinuti sa bojkotima i napuštanjem Skupštine i aktivno uèestvovati u skupštinskim odborima i Prelaznom veæu..
Priština/Brisel, 28. maj 2003.g.
