This report is also available in English and in Albanian
REZIME I PREPORUKE
PLAN ZA KOSOVO
Otkako je Kosovo postalo meðunarodni protektorat pod administracijom Ujedinjenih nacija juna 1999. godine, dosta toga je uèinjeno na stabilizaciji pokrajine i uspostavljanju operativne administracije. Ipak ništa nije uèinjeno na rešavanju centralnog pitanja koje leži u srcu sukoba na Kosovu, i koje je ostalo najvažnije pitanje za stanovnike pokrajine: pitanje konaènog statusa.
Rezolucija UN kojom je uspostavljen privremeni sistem na Kosovu ostavila je ovo pitanje otvorenim. Ni meðunarodna zajednica nije pokazala želju da ga reši. Ipak ono je i dalje duboko kontroverzno. Veæina Albanaca je jedinstvena u tome da Kosovo nikad više neæe biti pod suverenitetom Srbije (ili Jugoslavije), dok je manjina Srba, uz podršku Beograda, isto tako nepopustljiva u tome da Kosovo mora da se vrati pod suverenitet Srbije, èak i sa velikom merom politièke autonomije.
Prouèavajuæi konaèni status Kosova, Meðunarodna krizna grupa dokazuje da ovo pitanje ima dve strane, nerazdvojne i koje se preklapaju, ali su ipak vidljive. 'Spoljna' dimenzija ukljuèuje interese, kao i njihove odnose, razlièitih igraèa sa interesom u buduænosti Kosova, dok se 'unutrašnja' dimenzija bavi razvojem sopstvenih demokratskih institucija na Kosovu, zakona i standarda.
Ove dimenzije se opsežno razmatraju u dva izveštaja pod istim naslovom, Putokazi za buduænost Kosova, koji su istovremeno izdati sa podnaslovima I. Rešavanje konaènog statusa i II. Unutrašnji pokazatelji. Ova dva izveštaja zajedno pokazuju dva paralelna puta koja moraju istovremeno da se usaglase kako bi se stiglo do željenog odredišta: stabilnog, demokratskog Kosova, na svojim nogama, miroljibivo integrisano u svoj region, i sa jasno definisanim mestom u meðunarodnoj zajednici.
U Rešavanju konaènog statusa ICG iznosi da su rizici na Kosovu sada jednostavno toliko veliki da da to pitanje ne može da se ostavi nerešenim. Postoji moguænost daljeg regionalnog sukoba i meðunarodna zajednica ne sme da napusti Kosovo ili region u stanju uznemirenog i potencijalno opasnog vakuuma samo zato što su pitanja nezgodna.
Shodno tome, onaj izveštaj iznosi da bi meðunarodna zajednica trebalo da nastavi sa rešavanjem ovog pitanja, imajuæi na umu da æe najpogodnije rešenje verovatno biti verzija uslovne nezavisnosti pod nekim oblikom meðunarodnog starateljstva.
UNUTRAŠNJI POKAZATELJI
Jedan od glavnih razloga zbog kojih se ne rešava pitanje statusa jeste slabost institucija na Kosovu - ukljuèujuæi i Skupštinu, njena ministarstva i krivièni pravosudni sistem - i nesposobnost ovih institucija da zaštite prava srpskih i romskih manjina.
Sadašnji izveštaj, Unutrašnji pokazatelji, otkriva da Kosovo zaista mora i dalje da se priprema za bilo koji oblik konaènog statusa. Sporo uspostavljanje samoupravnih institucija posle izbora za novu Skupštinu 17. novembra 2001. obelodanilo je neiskustvo politièkih partija na Kosovu i duboke pukotine koje razdvajaju kosovsko društvo. Pored toga, krivièni pravosudni sistem još uvek nema moguænost da istražuje i krivièno goni zloèine na zaista nepristrasan i efikasan naèin. Manjine i dalje nemaju slobodu kretanja i ekonomske i socijalne moguænost koje ovakva sloboda sobom nosi.
Teret je na UNMIK-u, baš kao i na meðunarodnoj zajednici i kosovskim liderima, da ispune svoju obavezu i razviju autonomne institucije za Kosovo u bilo kom obliku konaènog statusa ono bilo. Demokratske, efikasne i etnièki reprezentativne vladine institucije moraju i mogu biti izgraðene.
U ovom duhu, izveštaj ocrtava pokazatelje za unutrašnji razvoj Kosova - standarde koje njene institucije moraju da zadovolje, i principe po kojima treba da se upravlja u postupanju sa njegovim graðanjima, naroèito manjinama. Na primer, Skupština mora da odgovara svom izbornom telu kao i da bude u stanju da donosi zakone. Državna služba mora da bude apolitièna i transparentna sa sposobnošæu da upravlja sektorom za koji je zadužena. Vlada mora isto tako da bude sposobna da sakuplja prihode i upravlja budžetom širom Kosova kako bi izdržavala svoje institucije.
Efikasan, nezavistan i nepristrasan krivièni pravosudni sistem, nadležan za istragu i gonjenje zloèina, jeste takoðe od životne važnosti ako vladavina prava treba èvrsto da pusti koren. Još jedan presudan pokazatelj po kome æe se ceniti sposobnost Kosova za samoupravu jeste da bi manjine trebalo da žive bezbedno i dostojanstveno, bez diskriminacije. Mora da postoji moguænost da se raseljena lica vrate u svoje domove, a ako odluèe da se ne vrate, njihova svojinska prava moraju da budu zaštiæena.
Ovakvi pokazatelji su - kao što ovaj izveštaj pokazuje - nužni za procenu unutrašnjeg napretka Kosova. Meðutim, dok postizanje ovih standarda mora da utièe na vremenski okvir implementacije dogovorenog konaènog statusa, ono ne sme da odlaže donošenje odluka o statusu niti da odreðuje njegov oblik. Èinjenica da još mnogo toga mora da se uradi interno nije razlog za odlaganje formalnog razmatranja relativno dobrih strana raznih opcija konaènog statusa.
Još dosta posla je potrebno da bi se dostigli ovi standardi. Mora se ojaèati sposobnost pravosuða na Kosovu, policijska služba i kazneni sistem, da se preduzme obuka za državnu službu, da se sprovede odgovornost skupštinskih poslanika prema njihovom izbornom telu, i da se zaštite prava manjina. Kako bi se napredovalo ka ovim pokazateljima, meðunarodna zajednica mora da nastavi sa angažovanjem na Kosovu i da se posveti njegovom institucionalnom razvoju. Za uzvrat, kosovski lideri moraju da spoznaju svoju fundamentalnu obavezu da nastave intenzivno sa ovim procesom.
PREPORUKE
ZA MEÐUNARODNU ZAJEDNICU
1. Meðunarodno civilno i vojno angažovanje na Kosovu mora da traje onoliko dugo koliko je potrebno da se Kosovo postavi na svoje noge, i onoliko dugo koliko zahteva unutrašnja i spoljna bezbedonosna situacija.
2. Donatori bi trebalo da izbegavaju davanje podrške paralelnim strukturama izvan zvaniènih institucija Kosova, i trebalo bi da doprinesu izgradnji efikasnih institucija samouprave.
3. Donatorsku pomoæ, gde je to moguæe, treba tako primeniti da unapreðuje integraciju veæinskih i manjinskih zajednica Kosova.
4. Trebalo bi obezbediti odgovarajuæe fondove za Direktorat za stambena i imovinska pitanja zbog njegovog presudnog rada na razmršavanju složenih pitanja rezidencijalnih svojinskih prava.
ZA UNMIK
5. U odnosu na samoupravne institucije, UNMIK bi trebalo da:
(a) u onoj meri koliko je to moguæe dozvoli privremenim institucijama samoupraave da preuzmu odgovornost za upravljanje, i
(b) obezbedi visok prioritet obuci službenika u novim samoupravnim institucijama, kao i èlanovima Skupštine. Obuka bi trebalo da bude koordinirana i zasnovana na proceni potreba svih institucija.
6. U odnosu na krivièni pravosudni sistem, UNMIK bi trebalo da:
(a) obezbedi brzu diseminaciju novih propisa kao i da su sudije i tužioci adekvatno obuèeni za njihovu primenu;
(b) obezbedi nadgledanje sudskog sistema od strane meðunarodnih sudija i tužilaca sve dok lokalno pravosuðe ne pokaže da je nepristrasno. Ovaj nadzor bi trebalo proširiti na opštinske i manje prekršajne sudove;
(c) ojaèa regulatorne mehanizme unutar sudstva kako bi se suzbili etnièki i drugi oblici pristrasnosti;
(d) prekine praksu vansudskih hapšenja, koliko je to moguæe, i uputi ove sluèajeve na sudski sistem;
(e) obezbedi dugu i specijalizovaniju obuku kosovskih policajaca, naroèito u istražnim veštinama, kako bi poboljšali sposobnost prikupljanja i analiziranja dokaza;
(f) poveæa potencijal kaznenog sistema, ukljuèujuæi i izgradnju ''popravnog'' elementa.
7. U odnosu na manjinske zajednice:
(a) trebalo bi nastaviti sa zaštitom, ali bi koliko god je to moguæe u skladu sa ciljem njihove reintegracije u kosovsko društvo, izbegavajuæi promociju opsadnog mentaliteta. Trebalo bi razmotriti mere za postepeno smanjivanje broja statièkih položaja KFOR-a, kao što su kontrolni punktovi; i
(b) napori na organizovanju povratka trebalo bi da se koncentrišu na obezbeðenje odgovarajuæe sredine za održivi povratak i trebalo bi izbegavati stvaranje novih enklava.
ZA KOSOVSKE ALBANCE
8. Izabrani albanski lideri Kosova trebalo bi prvo da se skoncentrišu na obezbeðivanje rada novih samoupravnih institucija, pomoæu:
(a) svog moralnog autoriteta kako bi preuzeli odgovornost za poboljšanje uslova za Srbe i Rome na Kosovu, smanjivanje napada, zastrašivanje i njihovu diskriminaciju i omoguæavanje povratka izbeglica; i
(b) podržavanja vladavine prava, pružanje podrške policiji i sudovima u vršenju njihovih funkcija, i ne zahtevajuæi da se na njih vrši politièki pritisak.
ZA KOSOVSKE SRBE
9. Srpski lideri Kosova trebalo bi da predstavljaju svoju zajednicu kroz konstruktivno uèešæe u samoupravnim institucijama Kosova i saradnju sa UNMIK-om.
10. Ovi lideri bi trebalo da saraðuju sa UNMIK-om i KFOR-om na integraciji regiona severno od Ibra i drugih srpskih enklava u institucionalni okvir Kosova.
ZA JUGOSLOVENSKE I SRPSKE VLASTI U BEOGRADU
11. Beograd bi trebalo da saraðuje sa UNMIK-om, da prestane da podriva institucije Kosova severno od Ibra i na drugim mestima, i da prestane da pruža podršku opstrukciji kosovskih Srba za integraciju srpskih enklava.
Priština/Brisel, 1. mart 2002.
