To access the report in English, please click here.
REZIME
Sedamnaestog novembra 2001, stanovnici Kosova okrenuli su novu stranicu sopstvene istorije time što su uzeli uèešæa u višestranaèkim izborima za institucije nove samouprave. Opšta je ocena da su izbori održani u atmosferi koja je bila bolja od one na opštinskim izborima oktobra 2000. Iako je bilo više glasaèa, bilo je znatno manje nasilja.
Kao i prošle godine, Albanci su uglavnom glasali za tri stranke. Za razliku od prošle godine Srbi su uzeli uèešæa u izborima. Da su se masovno odazvali, mogli su da dobiju više od 25 mesta od ukupno 120 poslanièkih mesta u Skupštini. Umesto toga, zbunjujuæe poruke koje su upuæivali njihovi lideri - neke od njih su vršile kampanju protiv uèešæa - uticale su na smanjenje broja srpskih glasaèa.
Uspostavljanje novih institucija samouprave na Kosovu posle izbora za novu Skupštinu 17. novembra 2001. predstavlja znaèajni istorijski momenat u posleratnom razvoju pokrajine. Nove institucije imaæe ogranièenu vlast i uprkos odbacivanju odgovornosti za svakodnevno rukovoðenje u mnogim delovima vlade, prvobitna vlast Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara (SRSG) je nesmanjena.
Pored toga, politièki znaèaj izabrane Skupštine leži u tome da je ona legitimna za veæinsko albansko stanovništvo, bez obzira na formalna ogranièenja koja se odnose na njenu nadležnost. Uspostavljanje izabrane Skupštine i vlade Kosova dovešæe do nepovratne transformacije politièkog krajolika pokrajine i odnosa izmeðu administracije UN i lokalnih politièkih lidera.
Osnovno je da je SRSG ovlašæen da savlada bilo koji pokušaj iskoraèenja van nadležnosti institucija, kao što je predviðeno Ustavnim okvirom, dokumentom kojim se odreðuju ovlašæenja novih tela. Posebno što institucije nemaju nikakvih ovlašæenja za bilo kakve poteze za odluèivanje pitanju krajnjeg statusa Kosova. To je u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN (UNSCR) br. 1244, kojom je uspostavljen sadašnji privremeni sistem na Kosovu.
Na taj naèin bi bio uzaludan bilo kakav pokušaj od strane stranaka kosovskih Albanaca da iskoriste Skupštinu da uèine korak ka svom cilju za nezavisnost. Ipak, bez obzira na ogranièenja, Skupština obezbeðuje nov i znaèajan forum iz koga æe lokalni lideri, pod okriljem legitimiteta demokratskog mandata, moæi da osporavaju UNMIK na naèin koji još uvek nije jasan.
U predizbornoj kampanji, kljuèno pitanje je bilo da li æe Srbi uzeti uèešæa. SRSG se angažovao u besomuènim pregovorima sa liderima u Beogradu koji su na kraju urodili plodom tek dve nedelje pre izbora. Dok je sporazum koji je postignut omoguæio da u Beogradu tvrde da su oni izvojevali ustupke, ali da UNMIK ne ugrozi odredbe rezolucije Saveta bezbednosti UN br. 1244 ili Ustavnog okvira, on je podbunio albanske lidere baš kao i kljuèno angažovanje Beograda tokom ovog procesa.
Za izbore, u nekim delovima Kosova Srbi nisu izašli u velikom broju. Zastrašivanje srpskih glasaèa, koje je pokvarilo izbore u regionima pod kontrolom Srba severno od Ibra, samo je istaklo potrebu da UNMIK, uz podršku KFOR-a, izaðe na kraj sa organizovanim razbojništvom koje, uz podršku iz Beograda, spreèava administraciju UN da primeni slovo zakona u ovom regionu.
Zvaniènici sa Zapada uticali su na politièke lidere sa Kosova da za sada ostave po strani pitanje nezavisnosti i da se usredsrede na rad novih institucija, i da na taj naèin pokažu da su sposobni da upravljaju pokrajinom. I zaista, preuzimanje odgovornosti za upravljanje predstavljaæe izazov za kosovske lidere, koji su svoje iskustvo stekli u suprotstavljanju a ne u uspostavljanju vlasti.
Ali nije realno oèekivati da æe lideri kosovskih Albanaca ili glasaèi zaboraviti ono najvažnije pitanje, do koga im je najviše stalo. Ako Skupština pokuša da proširi svoju ulogu izvan onoga što je predviðeno Ustavnim okvirom, ili ako usvoji suprotstavljajuæi pristup, može se oèekivati da æe je SRSG držati na kratkoj uzici. U svakom sluèaju, malo je verovatno da æe novoizabrani zvaniènici duže trpeti sputavanje koje im nameæe neizabrana meðunarodna administracija. Ljutnja Albanaca zbog sporazuma UNMIK-a sa Beogradom kako bi se obezbedilo uèešæe Srba, povrh nestrpljenja zbog sporog napredovanja ka nezavisnosti, može da bude prethodnica zategnutijih odnosa izmeðu UNMIK-a i albanskih stranaka posle izbora.
PREPORUKE
ZA MEÐUNARODNU ZAJEDNICU
1. UNMIK bi trebalo da novim institucijama samouprave omoguæi što je moguæe veæu slobodu u upravljanju u okviru odredbi koje predviða Ustavni okvir. Institucije bi trebalo da imaju moguænost da uèe na sopstvenim greškama i da postanu odgovornije i efikasnije.
2. Uspostavljanje ogranièene autonomije u obliku samoupravnih institucija trebalo bi smatrati samo poèetkom procesa kojim æe se uskoro preneti 'znaèajnija' samouprava na izabrane institucije Kosova, kako na pokrajinskom tako i na opštinskom nivou.
3. Kako bi izbegao nepotrebno trvenje sa kosovskom veæinom, UNMIK bi trebalo, kada je u pitanju predstavljanje spoljnih interesa Kosova, da se konsultuje sa izabranim lokalnim predstavnicima i da ozbiljno uzme u obzir njihove stavove.
4. KFOR bi trebalo da nastavi sa delotvornijim merama za zaštitu srpskog i romskog stanovništva, ukljuèujuæi i zabrane ilegalnih kako srpskih tako i albanskih paravojnih i obaveštajnih snaga.
5. Meðunarodna zajednica bi morala da preuzme kontrolu nad situacijom u Mitrovici. KFOR i policija UNMIK-a bi trebalo da preduzmu mere, i silom ako je potrebno, protiv 'èuvara mosta' i nadležnost UNMIK-a bi trebalo, uz podršku KFOR-a, da se prostire severno od reke Ibar.
ZA KOSOVSKE ALBANCE
6. Novoizabrani predstavnici trebalo bi da se usredsrede na rad novih institucija samouprave a ne na preuranjene poteze u pogledu krajnjeg statusa Kosova.
7. Ovi izabrani predstavnici trebalo bi da iniciraju osnivanje komiteta, možda u okviru nove Skupštine, koji bi razmatrao konstruktivne opcije za usmeravanje odnosa Kosova sa Beogradom, kao i pripremao predloge koji bi èinili osnovu za razgovore sa Beogradom i meðunarodnom zajednicom.
8. Lideri kosovskih Albanaca bi trebalo da upotrebe svoj moralni autoritet i preuzmu odgovornost za poboljšanje uslova za Srbe i Rome na Kosovu, da smanje napade i zastrašivanja kao i da omoguæe povratak izbeglica.
ZA KOSOVSKE SRBE
9. Novoizabrani srpski predstavnici trebalo bi da zastupaju interese svoje zajednice putem konstruktivnog uèešæa u novim institucijama samouprave Kosova, i da saraðuju sa UNMIK-om.
10. Lideri kosovskih Srba trebalo bi da saraðuju sa UNMIK-om i KFOR-om u integraciji regiona severno od Ibra u institucionalne okvire Kosova i omoguæavanju sigurnog povratka raseljenih Albanaca u njihove domove.
ZA BEOGRAD
11. Beograd bi trebalo da saraðuje sa UNMIK-om i da prestane da pruža podršku opstrukciji kosovskih Srba u pogledu integracije regiona severno od Ibra u Kosovo.
12. Beograd bi trebalo da pruži podršku predstavnicima kosovskih Srba kako bi uzeli konstruktivno uèešæe u novim institucijama na Kosovu.
Priština/Brisel, 21. novembar 2001
