IZVEŠTAJ I PREPORUKE
Duže od jedne decenije Srbija je bila pokretaèka snaga nestabilnosti na Balkanu. Posle obaranja Slobodana Miloševiæa 5. oktobra 2000. postojale su nade da æe Srbija brzo pristupiti reformama spoljne politike Savezne republike Jugoslavije (SRJ) koja je prouzrokovala tu nestabilnost. Ova nadanja su se do danas u bitnoj meri izjalovila.
Ipak, SRJ je stavila sebi u cilj da stigne svoje susede integracijom u evro-atlantske institucije i politièke tokove. Ona posebno želi da napravi znaèajan pomak tokom 2002. u tri glavna spoljnopolitièka cilja: pristupanje Savetu Evrope (SE); èlanstvo u NATO Partnerstvu za mir (PzM); i zakljuèivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) sa Evropskom unijom (EU).
Ovi ciljevi potvrðuju rado oèekivanu preorijentaciju SRJ u pro-evropsku, trans-atlantsku perspektivu. I pored toga, Jugoslavija posle Miloševiæa još uvek predstavlja znaèajnu prepreku regionalnoj stabilnosti, otvoreno se suprotstavljajuæi važnim politikama i standardima koje meðunarodna zajednica predstavlja ili primenjuje na licu mesta.
Regionalnu nestabilnost pogoršava i odbijanje ili nesposobnost savezne vlade da saraðuje sa Meðunarodnim haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (ICTY), podrivajuæi time ciljeve meðunarodne zajednice u Bosni i na Kosovu, kao i odbijanje da rešava problem same Crne Gore u vezi federacije. Iza ove veoma vidljive politike i postupaka krije se èetvrti, veliki problem: nerekonstruisane oružane snage SRJ, koje - bez civilne kontrole ili nadzora nad budžetom - vrše uticaj na stranu i domaæu politiku, spreèavaju reforme i suprotstavljaju se polaganju raèuna za ratne zloèine.
Ovaj izveštaj razmatra sve ove probleme osim jednog. (Sledeæi izveštaj baviæe se odnosom Beograda i Crne Gore.) On procenjuje njihov uticaj na regionalnu stabilnost, i identifikuje ih kao posledice ideološkog nacionalizma, pozadinskog otpora kadrova iz doba Miloševiæa, kao i institucionalne inercije.
To su sve èinioci koje su reformisti u Srbiji žele da savladaju, ali to ne mogu bez meðunarodne podrške. Preuranjeni prijem SRJ u evro-atlantske institucije pre æe oslabiti nego ojaèati reformski tabor. Trebalo bi povuæi znaèajno priznavanje regionalne uloge Beograda sve dok on na delu ne potvrdi svoju angažovanost u stabilizaciji regiona. SRJ se do tada ne može smatrati garantom regionalnog mira i stabilnosti ili pouzdanim partnerom u okviru bilo kakve zajednièke bezbednosti. Meðunarodna zajednica mora da zahteva od SRJ isto toliko visoke standarde za ukljuèivanje u meðuvladine strukture koji su s pravom zahtevani od Hrvatske i Bosne još od 1996. godine. NATO, SE i EU bi trebalo da pokrenu ove probleme kod odgovarajuæih jugoslovenskih struktura i da zahtevaju njihovo rešavanje. Isto tako bi i amerièka administracija i Kongres trebalo da se suoèe sa - i preduzmu korake - realnošæu da se SRJ ne pridržava uslova ustanovljenih pod predstojeæim rokom od 31. marta 2002. i da stoga nema opravdanja za sertifikaciju njene podobnosti za dalju donatorsku pomoæ SAD.
Ako se postupi drugaèije to æe ojaèati opstrukcionistièke snage unutar Srbije, oslabiti politiku moæi meðunarodne zajednice nad Beogradom, potkopati susede Jugoslavije i uèiniti jeftinim èlanstvo u odgovarajuæim meðunarodnim institucijama.
PREPORUKE
ZA MEÐUNARODNU ZAJEDNICU:
1. NATO, Evropska unija (EU), Savet Evrope (SE) i Sjedinjene amerièke države (SAD) trebalo bi da usklade svoje napore u odnosu na SRJ, i da odole svakom iskušenju da snize standarde u korist Beograda. Pre nego što se SRJ primi u èlanstvo Partnerstva za mir (PzM) i SE, zapoène zakljuèivanje Sporazuma o stabilnosti i pridruživanju (SAA), ili nastavi da prima pomoæ SAD, ona bi trebalo da pokaže svoju spremnost na reforme time što æe ispuniti jasno definisane uslove iz sledeæe èetiri oblasti:
(a) civilna kontrola nad oružanim snagama i reforme u srodnom vojnom sektoru;
(b) podrška politici meðunarodne zajednice u Bosni;
(c) saradnja sa Meðunarodnim sudom za ratne zloèine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY); i,
(d) podrška politici meðunarodne zajednice na Kosovu.
2. Administracija SAD trebalo bi da preispita èetiri gore navedene oblasti pre donošenja odluke, na zahtev Kongresa, da li da do 31. marta 2002. sertifikuje podobnost SRJ za nastavak amerièke pomoæi. Ona to ne bi trebalo da uèini, bez znaèajnog napretka u sve èetiri oblasti.
3. Ujedinjene nacije bi trebalo da insistiraju da SRJ poštuje Rezoluciju Saveta bezbednosti UN br. 1244 koja se odnosi na Kosovo, ukljuèujuæi i saradnju sa naporima da se stane na kraj paralelnim srpskim strukturama.
ZA SRJ:
4. U odnosu na reformu oružanih snaga, vlasti u Beogradu trebalo bi da:
(a) donesu nove zakone na saveznom i republièkom nivou kako bi Vojska Jugoslavije (VJ) i savezno i srpsko ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) došli pod civilnu kontrolu, koja odgovara parlamentu;
(a) omoguæi parlamentarnu kontrolu, Savezne skupštine, skupštine Srbije i skupštine Crne Gore, nad budžetom VJ i MUP-a, ukljuèujuæi i nezavisnu reviziju, moæ da sud poziva svedoke i dobije dokumenta, kao i potrebno osoblje i sredstva; i
(b) VJ da bude podreðena Ministarstvu odbrane.
(c) depolitizuje VJ i MUP, poèevši sa uklanjanjem generala Nebojše Pavkoviæa, Vladimira Lazareviæa i generala MUP-a Sretena Lukiæa;
(d) VJ prestane da štiti optužene od strane Meðunarodnog haškog tribunala, kao što je Ratko Mladiæ;
(e) smanji broj jedinica Specijalnih snaga;
(f) demilitarizuje MUP Srbije;
(g) premesti Jedinicu za specijalne operacije (JSO) iz MUP-a i da je ili raspusti ili stavi pod kontrolu VJ; i
(h) da se promeni doktrina VJ kako bi se uklonila odgovornost da interveniše kada su u pitanju unutrašnji politièki odnosi.
5. U odnosu na podršku politici meðunarodne zajednice u Bosni:
(a) SRJ bi trebalo da ratifikuje Dejtonski mirovni sporazum; prestane da finansira Vojsku Republike Srpske (VRS); i ukloni oficire i podoficire RS sa platnog spiska VJ;
(b) savezni predsednik bi trebalo da prestane da koristi svoj položaj za promociju podrške svoje politièke stranke Srpskoj demokratskoj stranci (SDS) u RS; i,
(c) vladajuæa koalicija DOS-a bi trebalo da obavesti srpsku javnost o uslovima koje postavlja Evropa, NATO, Kongres SAD u odnosu na Bosnu, a posebno RS.
6. U odnosu na saradnju sa Meðunarodnim haškim tribunalom, SRJ bi trebalo da:
(a) izruèi sve optužene Hagu, ukljuèujuæi aktivno i penzionisano osoblje VJ i MUP-a, i sadašnje i bivše državne èinovnike; i,
(b) omoguæi Meðunarodnom haškom tribunalu pristup svim važnim arhivama i dokumentima VJ i MUP-a.
7. U odnosu na podršku politici meðunarodne zajednice na Kosovu, SRJ bi trebalo da:
(a) prestane da finansira paralelne snage bezbednosti kao što su ''Èuvari mostova'' iz Mitrovice;
(b) povuèe osoblje VJ, MUP-a, Državne bezbednosti (DB) i vojne kontraobaveštajne službe (KOS);
(c) prestane da finansira paralelne civilne administrativne strukture;
(d) pruži podršku Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u njenim naporima da stvori efikasne administrativne strukture na severu; i,
(e) oslobodi preostalih 78 Albanaca, politièkih zatvorenika.
Beograd/Brisel, 7. mart 2002.
