To access this report in English, please click
here. To access it in Albanian,
please click here.
IZVEŠTAJ I PREPORUKE
Pravo interno raseljenih lica (IRL) i izbeglica na povratak
svojim kucama na Kosovu jeste neosporno, a postalo je glavni prioritet
medjunarodne zajednice i Privremenog adminstrativnog veæa Ujedinjenih nacija na
Kosovu (UNMIK).
Ako se pravilno
postupa, povratak može da poboljša odnose izmedju etnièkih grupa, ojaèa položaj
manjinskih zajednica koje veæ žive u pokrajini i da doprinese postepenom
raspletu prethodno zavadjenih zajednica. Medjutim, ako se povratkom previše
politizira i ako se loše sprovede, potencijalno æe ugroziti ionako nesiguran
opstanak manjina. Ukratko, naèin planiranja i izvodjenja povratka kritièni su
za održivost procesa na duže staze.
Evidencija
medjunarodne zajednice o procesu povratka se razlikuje. Od više od 230.000
raseljenih lica, samo njih 5.800 se vratilo. Iako je tek prošlo samo tri godine
od rata, Kosovo i dalje predstavlja sredinu punu izazova za povratak. Sloboda
kretanja, pristup kuæama i zemlji, moguænost zapošljavanja, moguænosti da
manjine koriste javne usluge, kao i stav zajednice koja ih prihvata - sve su to
prepreke.
U cilju rešavanja
ovih izazova, UNMIK-ova Kancelarija za povratak i zajednice (KPZ) razvila je
novu strategiju i restrukturirala naèin na koji æe da koordinira projektima.
Iako ova strategija nije još implementirana u potpunosti, ona je u velikoj meri
korak u dobrom pravcu. Sada KPZ mora obezbediti da se izbegne birokratizacija
procesa povratka i da se održi tesna radna povezanost sa kljuènim partnerima -
Visokim komesarom za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) i KFOR-om - kao i da
se upravlja zamršenim politièkim dimenzijama prouzrokovanim senkom konaènog
statusa Kosova.
Nerešeno pitanje
statusa Kosova dvostruko utièe na povratak. Prvo, ono politizira pitanje
povratka Srba. Za medjunarodnu zajednicu, povratak Srba u njihove domove
znaèilo bi da intervencija NATO-a 1999. godine i medjunarodno prisustvo koje je
usledilo nisu doveli do stvaranja monoetnièkog Kosova. Štaviše, povratak bi
doprineo da se Savet bezbednosti uveri da je sazrelo vreme za poèetak razgovora
o konaènom statusu. Vlada Srbije, u medjuvremenu, zahteva povratak zbog
sopstvenih politièkih ciljeva - podele ili kantonizacije Kosova.
Drugo, težište
diplomatske zajednice u veæoj meri je bilo na brojkama koje su se odnosile na
povratak pojedinaca, a ne na tome da se obezbedi sprovodjenje ovog procesa u
skladu sa medjunarodnim principima. Oni nalažu da je povratak dobrovoljan;
siguran, dostojanstven i bezbedan; a rizici moraju da se prate.
Nekoliko
incidenata - iako su retki - na uznemirujuæi naèin podseæaju da povratnici nisu
dobro- došli u tu sredinu. Jula 2002. godine, na ulicama veæih gradova na
Kosovu pojavio se poster, koji izaziva jezu, sa malim albanskim detetom koga
neko ubija (pretpostavlja se Srbin) sa naslovom: “Ne dozvolite povratak
zloèinaca”. Srbi povratnici su u oktobru došli autobusom u Peje/Peæ zbog
registracije za penzije. Njihov dolazak prouzrokovao je protest koji je
eskalirao u kamenovanje i bacanje benzinskih bombi. Iako su albanske vodje
univerzalno osudile ovaj dogadjaj, njihova aktivnost na podršci povratka retko
je bila nešto više od puke retorike. Iako je premijer Redžepi uzoran u podršci
manjinskih zajednica i povratnika, predsednik Rugova æuti i nije aktivan. S
obzirom na prevlast stranke DSK u opštinskim i centralnim struktura, krajnje je
neophodno njegovo vodjstvo u vezi sa ovim pitanjem.
Mnoštvo uèesnika
- od medjunarodnih agencija do nevladinih organizacija - angažovano je na
povratku. Ovaj izveštaj ocrtava ekstremna razilaženja u vezi s politikom i
metodama povratka u dva regiona - regionu Peje/Peæi i Gjilan/Gnjilana. Iako su
ovi regioni sasvim razlièiti, od poredjenja ova dva procesa povratka može da se
nauèi i to primeni širom Kosova.
Iako je u ova
regiona zabeležen relativno jednak broj povratnika, uslovi za povratak u region
Peje/Peæi nisu pogodni. Medjunarodna zajednica obraæala je više pažnje na
brojke u dosadašnjim projektima, a manje na pripremanje uslova za povratak. U
selima nije postojao pristup osnovnim službama, nije bilo dijaloga s zajednicom
u koju se dolazi, nije se rešavao problem zapošljavanja, kao i pristup javnim
službama, sve dok ne stignu povratnici. U oblasti Gjilan/Gnjilana, dijalog sa
zajednicom u koju se dolazi, podrška aktivnostima koje dovode do moguænosti
zarade i pristup javnim službama rešavale su se kao deo celokupnog plana za
povratak. Naèin na koji se povratak odvija ima ogroman uticaj na odnose medju
zajednicama, na uslove koje povratnici dožive i sveobuhvatnu održivost ovog
procesa.
Poredjenjem ova
dva mesta otkriva se da je za održivi povratak potrebno da se obrati veæa
pažnja na primenu medjunarodnih principa, dobro osmišljenu bezbednost, snažne
mehanizme koordinacije i podršku zajednice u koju se dolazi. Uspeh regiona u
Gjilane/Gnjilanu isto tako pokazuje da je sada moguæ povratak na Kosovo u
bezbednim i dostojanstvenim uslovima - ali on mora da se pažljivo planira i
osmisli.
Kasni uspeh
procesa povratka u Bosnu pokazuje da napredovanje ne mora da ide linearno i da
èesto mora da prodje vreme pre nego što dodje do znaèajnog napretka.
Medjunarodna zajednica mora da bude realna u svojim oèekivanjima u vezi sa
Kosovom. Mada nije jasno koliko æe se IRL vratiti, malo je verovatno da æe se
veliki broj raseljenih vratiti u bližoj buduænosti. Medjutim, svima mora da se
pruži prilika da koriste svoje pravo na bezbedan i dostojanstven povratak.
PREPORUKE
Medjunarodnoj zajednici:
1. Uèinite da
je glavni prioritet primena medjunarodnih principa u regulisanju povratka IRL
na Kosovo a ne isticanje broja povratnika.
2. Obezbedite
finansijsku podršku povratnicima, ukljuèujuæi i to da podruèja s manjinama
dobiju svoj deo sredstava i na taj naèin što æete davati podršku medjugraniènim
NVO i projektima koji ukljuèuju komponente dijaloga i moguænosti zapošljavanja.
3. Poboljšajte
uslove za povratak time što æete stvoriti strukture koje daju podsticaj, kao
što je prvenstvo prilikom tenderskog procesa za kompanije sa multietnièkom
osobljem.
4. Obezbedite
donatorsku pomoæ poèetkom godine tako da lica koja se vrate mogu da izgrade
svoje domove i dostignu izvestan stepen održivosti pre poèetka sledeæe zime.
Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu:
5. Obezbedite
podršku planu restrukturiranja Kancelarije za povratak i zajednice, kao i to da
ga se pridržavaju regionalni i opštinski nivoi UNMIK-a.
6. Obezbedite
da zajednice povratnika ne ostanu vulnerabilne prilikom Strategije tranzicione
bezbednosti i prenošenja odgovornosti od strane KFOR-a na UNMIK-ovu policiju.
7. Obezbedite
konkretne podsticaje, kao što su finansijske olakšice, kako bi opštine poveæale
nivo pomoæi izgradnje manjinskim zajednicama.
8. Dokumentujte
i preudzmite oštre mere - ukljuèujuæi i otpuštanje - protiv onih zvaniènika
koji ometaju povratak.
9. Uèinite da
se brže obradjuju zahtevi u Direkciji za stambena i imovinska pitanja (DSIP).
Kancelariji za povratak i zajednice (KPZ):
10. Stvorite
model za povratak u regionu Gjilan/Gnjilana, u kome donatori, NVO i druge
agencije za implementaciju povratka mogu da steknu iskustvo i nauèe.
11. Obezbedite
da se pomoæ za povratak zasniva na potrebi, a ne na etnièkoj osnovi i ispravite
svaku nepraviènost u odnosu na IRL, koji su Romi i Aškali, Egipæani i Bošnjaci.
12. Razvijte
informativnu kampanju kao deo Strategije za povratak kako biste obezbedili da
su poruke koje stižu do IRL dosledne i jasne.
13. Ukljuèite u
Strategiju za povratak inicijative za nastavak angažovanja sa pojedincima i
zajednicama koje su se veæ vratile, kako bi ih ohrabrili da ostanu.
14. Poveæajte
broj osoblja KPZ u Srbiji i Crnoj Gori i koristite kancelariju za vezu UN u
Skopju kako bi obezbedili da poruke iz KPZ stižu do IRL i izbeglièkih zajednica
kao i da KPZ bude u stanju da efikasno koordinira procesom povratka.
15. Proširite
napore da informišete povratnike o moguænostima zapošljavanja u javnom sektoru,
mestima koja su odvojena za njih zakonom kojim je uspostavljena civilna služba.
16. Nadgledajte
opsežnu ocenu procesa za projekte povratka i razmotrite smanjenje broja etapa
kroz koji predlog mora da prodje ako se pokaže da to zahteva suviše vremena.
UNHCR-u:
17. Obezbedite
smernice za donatore time što æete dokumentovati i javno izražavati zabrinutost
zbog procesa povratka.
18. Poveæajte
napore za zastupanje u ime nesrpskih manjina.
Privremenim institucijama samouprave (PISU):
19. Obezbedite
praviènu raspodelu javnih službi i komunalnih usluga, kao i da se svim
zajednicama pruži jednaka moguænost i pristup fondovima na opštinskom i
ministarskom nivou ukljuèujuæi i zapošljavanje.
20. Sledite
primer premijera Redžepija i angažujte se oko aktivnosti - kao što su posete
podruèjima s povratnicima - kojima se pokazuje predanost procesu povratka.
21. Otpustite
zvaniènike koji ometaju povratak.
Beogradu:
22. Koordinirajte
rad sa UNMIK-ovom Kancelarijom za povratak i zajednice i obezbedite da bilo
koja pomoæ koju pruža Koordinacioni centar za Kosovo ne pogoršava rascep
izmedju zajednica.
23. Poveæajte
slobodu kretanja povratnika i ostalih time što æete priznati nove saobraæajne
tablice za Kosovo.
Srpskim politièkim strankama:
24. Koristite
UNMIK-ove javne službe i preduzmite napore da saradjujete sa veæinskom
zajednicom.
Priština/Brisel, 13. decembar 2002.
